ŠTA JE DROGA?

Droga se kao termin u širem smislu, koristi za materije biljnog, hemijskog, ili životinjskog porekla koje služe za izradu lekova. Češće je u upotrebi sa značenjem da je reč o supstanci koja, kad je uneta u organizam, može da promeni stanje svesti i druge psihičke funkcije (opažanje, mišljenje, raspoloženje, ponašanje i stav prema telu), može ubrzo da dovode do stvaranja navike – psihičke i fizičke zavisnosti i štetnih posledica po ceo organizam. Sve više se umesto termina droga koristi termin psihoaktivna supstanca. Mi ćemo obe reči koristiti kao sinonime.

Jedna od najvažnijih stvari koje treba razumeti kada su droge u pitanju je da one pokazuju različito dejstvo kod osoba koje je konzumiraju. Za jednu osobu konzumiranje droga, pa čak i prvo probanje može biti po život opasno, za neku drugu osobu je „manje“ opasno, ali uvek je štetno.

ŠTA JE NARKOMANIJA? Narkomanija je stanje periodičnog ili hroničnog trovanja, štetnog za pojedinca, kao i za društvo, prouzrokovanog ponavljanim uzimanjem prirodnih ili sintetičkih droga.

KOJE SU KARAKTERISTIKE NARKOMANIJE?

- neodoljiva želja za uzimanjem droge i da se droga nabavi po svaku cenu;

- postojanje tolerancije, usled dugotrajnog uzimanja droge, sa tendencijom da se doza droge povećava;

- postojanje psihičke ili fizičke, ili i psihičke i fizičke zavisnosti;

- pojava apstinencijalnog sindroma posle naglog prekida uzimanja droge;

- izmena ponašanja narkomana, sa svim štetnim posledicama po njega samog i po njegovu okolinu i društvo.

RAZLOZI  PRVOG UZIMANJA DROGE i DALJEG EKSPERIMENTISANJA?

1. radoznalost;

2. druženje sa narkomanima (ugledanja, imitacija, indentifikacija), često u vidu želje za očuvanjem prijateljstva sa vršnjacima koji uzimaju drogu;

3. sugestija induktora (starijeg, iskusnijeg narkomana);

4. lična nesigurnost;

5. u cilju samoanalize;

6. potreba za dokazivanjem „zrelosti“;

7. buntovništvo;

8. oslobadjanje od osećanja dosade;

9. nespremnost za suočavanje sa problemima u porodici ili školi;

10. ili zbog dr. loših medjuljudskih odnosa u užem ili širem okruženju.

KAKO SE RAZVIJA ZAVISNOST OD DROGA? Zloupotreba droga u adolescenciji obično prolazi kroz 5 faza:

FAZA POSMATRAČA koja počinje radoznalošću, koja je praćena nedovoljnom informisanošću mlade osobe.

FAZA PRVOG OPROBAVANJA u kojoj mlada osoba stiče prva iskustva sa drogama (ili alkoholom) najčešće u društvu vršnjaka. Bez dovoljno razvijenog samopouzdanja i iz snažne želje da se oseti prihvaćenom medju vršnjacima koji uzimaju drogu, mlada osoba ih sve češće imitira. Verovatno je fascinirana vršnjacima koji piju ili koriste drogu jer joj izgleda da se oni mnogo bolje zabavljaju. Lako prihvata mitove koji su uobičajeni medju mladima: da to svi rade, da to nije ništa strašno, da se upotreba droge može kontrolisati, da se može koristiti bez posledica.

FAZA EKSPERIMENTISANJA  sa različitim PAS, mlada osoba uči kako da koristi droge i otkriva da pomoću njih može da menja svoje raspoloženje. Koristi ih povremeno, obično samo vikendom i isključivo u društvu, na žurkama, kada neko drugi nabavi i donese drogu. U ovoj fazi se obično koriste takozvane „uvodne droge“ (alkohol, duvan, marihuana i lekovi za smirenje).

PERIOD ZAPOČINJANJA REDOVNE UPOTREBE tj. ZLOUPOTREBE karakteriše žudnja za drogom, odnosno njenim efektima. Mlada osoba, na osnovu sopstvenog iskustva, razvija svoj lični odnos prema drogi, nalazi svoje izvore za nabavku, ima svoj pribor. Korišćenje droge ne vezuje više za grupu vršnjaka, već za odredjene situacije kada želi da se „opusti“. Drogu koristi svakog vikenda, a ponekad i radnim danom. Sve se više udaljava od porodičnih, školskih i društvenih obaveza i vrednosti.

PERIOD ZAVISNOSTI  karakteriše preokupiranost drogom i njenim efektima. Mlada osoba gubi kontrolu nad svojim životom. Sve njene misli i aktivnosti usredsredjene su na nabavku i korišćenje droge. Kada ne može da dodje do droge, ispoljava se apstinencijalna kriza i neraspoloženje. Kada nema droge ova mlada osoba se oseća bolesno, apatična je, umorna i zna da je jedini način da olakša patnje ponovno uzimanje droge. Tako ulazi u začarani krug. Daljim korišćenjem droge mlada osoba ulazi u fazu „života u paklu“ kada droge ne pružaju više nikakvo zadovoljstvo, ali postoji snažna potreba i pritisak da se one uzmu da bi se osoba smirila, da bi se izbegla kriza. Koristi sve jače droge, najčešće intravenskim putem. Telesno i psihički osoba vidljivo propada, samodestruktivna je učestalije.

RAZLOZI KASNIJE ZLOUPOTREBE DROGE?

1. osećanje prijatnosti;

2. iščekivanje izuzetnog efekta droge;

3. bekstvo od stvarnosti;

4. želja za euforičnim efektima;

5. lična nesigurnost;

NAJČEŠĆI OBLICI ANTISOCIJALNOG PONAŠANJA NARKOMANA?

1. laži i obmanjivanja;

2. zapostavljanje lične higijene i škole;

3. otudjenje stvari;

4. kradja;

5. prosjačenje;

6. obijanje apoteka;

7. prostituisanje;

8. distribucija droge (dilovanje);

9. neovlašćena proizvodnja, prerada i prodaja droga;

10. krijumčarenje;

11. falsifikovanje recepata.

NAJČEŠĆI DUŠEVNI POREMEĆAJI KOD NARKOMANA?

1. psihopatološke pojave (vizije, iluzije, halucinacije, strah, dezorijentisanost, panika,...);

2. psihoze;

3. pokušaji samoubistva;

4. karakterne promene.